Na listi sankcionisanih nalaze se Díaz-Canelova supruga Lis Cuesta Peraza i njegov pastorak Miguel Anido Cuesta, kao i Alejandro Castro Espín, sin bivšeg kubanskog predsednika Raúla Castra, i njegov sin Raúl Alejandro Castro Calis.

Sankcije su uvedene i protiv Ministarstva revolucionarnih oružanih snaga Kube, kao i nekoliko drugih kubanskih institucija i organizacija.

Nove mere podrazumevaju zamrzavanje imovine koju sankcionisani pojedinci i subjekti eventualno imaju pod američkom jurisdikcijom, kao i ograničenja za one koji s njima posluju.

Kuba se nalazi pod američkim trgovinskim embargom od 1962. godine, ali je administracija predsednika Donalda Trumpa poslednjih meseci dodatno pojačala pritisak na kubanske vlasti, uključujući sankcije protiv državnih i vojnih struktura.

Washington tvrdi da kubanske vlasti predstavljaju pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti, dok Havana takve tvrdnje odbacuje i optužuje SAD za mešanje u unutrašnje poslove zemlje.

Kubanski predsednik Díaz-Canel poručio je na platformi X da Trump pokušava da „ojača blokadu i scenario sukoba između Kube i Sjedinjenih Američkih Država“. Dodao je da će se Kuba odupreti, kako je naveo, „agresivnosti i perverznosti jenkijevske vlade“ i „imperijalističkom napadu“.

Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodríguez nazvao je sankcije „gnusnim“ i poručio da će na njih kubanski narod odgovoriti „još većim jedinstvom i odlučnošću“.

Trump je, govoreći novinarima u Beloj kući, rekao da SAD žele da Kuba bude „dobro vođena zemlja koja može da prehrani svoj narod“.

„Ali zemlja gladuje, nema energije, nema nafte, nema novca, nema ništa“, rekao je Trump, dodajući da Kuba ima „prelep komad zemlje“ i da bi, kako je naveo, tamo mogla postojati „prelepa odmarališta“.

Nove sankcije dolaze nakon ranijih američkih mera protiv kubanskih zvaničnika i vojno-ekonomskih struktura, kao i nakon optužnice koju su SAD podigle protiv Raúla Castra zbog njegove navodne uloge u incidentu iz 1996. godine, kada su kubanski avioni oborili letelice kubanskih egzilanata.