Ekonomske posljedice sukoba na Bliskom istoku, finansiranje poslijeratne obnove, neizvjesnosti na globalnim tržištima i rizici za finansijsku stabilnost bile su među ključnim temama o kojima se razgovaralo na panelu u okviru TRT World Foruma 2026. u Istanbulu.
Deseto izdanje Foruma, održano u Istanbulskom kongresnom centru pod temom “Svijet bez centra: Ko vodi kada ponestane pravila“, ukljućivalo je i panel pod nazivom “Prema teškom oporavku: Nacionalne ekonomije nakon ratova na Bliskom istoku“.
Panelom je moderirao Auskar Surbakti, a učestvovali su bivši generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Angel Gurria, izvršni direktor i glavni ekonomista Evropskog centra za politiku Fabian Zuleeg, počasni profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Steve Keen i zamjenik premijera Libana Tarek Mitri.
Mitri je rekao da se izraelska okupacija libanske teritorije nastavlja te da su napadi brojna sela učinili nenastanjivim.
Težak položaj raseljenih osoba označio je kao jedan od najhitnijih izazova s kojima se Liban suočava, naglašavajući da je potrebno obnoviti infrastrukturu kako bi se oni mogli vratiti svojim domovima i ponovo izgraditi svoje živote.
Mitri je rekao da je oporavak i obnova uvijek moguća, bez obzira na to koliko su ovi sukobi bili razorni i koliko su podijelili društvo.
Za obnovu regije potrebno međunarodno finansiranje
Bivši generalni sekretar OECD-a Gurria ukazao je na ogromne troškove obnove zemalja razorenih sukobima.
Procijenio je da bi Libanu za obnovu bilo potrebno približno 20 milijardi dolara, Gazi najmanje 75 milijardi dolara, a Siriji otprilike tri puta više od tog iznosa. Naglasio je da finansijski teret ne može snositi samo jedna zemlja ili institucija.
Gurria je rekao da bi u obnovi trebale učestvovati multilateralne i regionalne razvojne banke, kao i SAD, EU, zaljevske zemlje i nacionalne vlade.
Ističući značaj podjele finansijskih rizika, rekao je da bi kapital iz zemalja Zaljeva mogao imati posebno važnu ulogu u finansiranju oporavka regije.
Cijene energenata i ekonomska neizvjesnost u Evropi
Fabian Zuleeg rekao je da će utjecaj nestabilnosti na Bliskom istoku na globalna tržišta i trgovinu u velikoj mjeri zavisiti od trajanja sukoba.
Naveo je da cijene energenata već predstavljaju ekonomski izazov za Evropu. Iako ograničenja u snabdijevanju energentima još nisu nastupila, produžena nestabilnost mogla bi na kraju dovesti do nestašica.
Zuleeg je ukazao i na rizike koje predstavljaju usporen ekonomski rast, visoka inflacija i poremećaji na trgovinskim rutama. Rekao je da dešavanja na Bliskom istoku i rat između Rusije i Ukrajine mijenjaju evropske ekonomske i sigurnosne politike.
Dug privatnog sektora predstavlja rizik za finansijsku stabilnost
Počasni profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Steve Keen ustvrdio je da se u globalnoj ekonomiji prevelik značaj pridaje javnom dugu, iako je zaduživanje privatnog sektora jedan od glavnih temeljnih pokretača finansijske nestabilnosti.
Keen je rekao da je omjer javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proteklih 70 godina porastao sa 63 na 75 posto, a da je omjer duga privatnog sektora i BDP-a skočio sa 55 na 155 posto.
Ocijenio je da su konvencionalne ekonomske politike uglavnom zanemarivale sve veće rizike povezane s dugom privatnog sektora.
Keen je dodao da špekulativne aktivnosti u privatnom finansijskom sektoru, kao i njegovo finansiranje vojno-industrijskog sektora, također predstavljaju značajne rizike za globalnu ekonomiju.
